Naučnici istražuju uticaj sna na zdravlje
Pri univerzitetu u Sidneju otvoren je centar za istraživanje posledica nedovoljnog spavanja na fizičko i mentalno zdravlje.
Naučnici će u ovom centru, između ostalog, pokušati da utvrde da li postoji veza između nedovoljnog spavanja i oboljenja kao što su Alchajmerova bolest, demencija i manična depresija.
Istraživači veruju da postoji nedovoljna svest o tome koliko je spavanje važno za zdravlje i da je moguće usporiti razvoj nekih degenerativnih nervnih bolesti ukoliko bolesnicima pomognu da bolje spavaju.
Naomi Rodžers, šef laboratorije koja će vršiti ova ispitivanja, za Bi-Bi-Si objašnjava zašto su naučnici posumnjali da ova veza uopšte postoji i kaže da je poznato da je kod većine ovakvih bolesti i poremećaja jedan od glavnih i najvažnijih simptoma poremećen ciklus sna i budnosti.
Vrlo često se dešava da oboleli ne mogu da spavaju u normalno vreme, odnosno noću.
„Prisutni su i brojni poremećaji samog sna, a nas zanima da li ti poremećaji u učvršćivanju sna ili u ciklusu sna i budnosti mogu da posluže kao najava ozbiljnih oboljenja”, kaže Rodžersova.
Ona navodi da je poznato da je spavanje period odmora i oporavka mozga, kao i da se veruje da tokom REM faze sna mozak konsoliduje pamćenje i sređuje podatke o svemu onom što nam se dešavalo tokom dana.
Neka ispitivanja su pokazala da nedostatak sna može da poremeti proces učenja i pamćenja, a poznato je da san takođe oporavlja telo, različite segmente metabolizma.
Kod dece se, na primer, noću u snu luče ogromne količine hormona rasta, a veruje se da i adolescenti najviše rastu u snu i zato Rodžersova naglašava da je veoma važno da povedemo računa o spavanju.
„Najbolje je ako možete da odspavate osam sati odjednom, a ljudima koji ne mogu da spavaju dovoljno dugo savetujemo da probaju da barem odremaju tokom dana i da tako probaju da nadoknade manjak sna”, poručije Rodžersova.
I u studiji tima naučnika sa američkog univerziteta Prinston, navodi se da nedovoljno spavanje može da utiče da mozak prestane da prozvodi nove ćelije, odnosno, da utiče na deo mozga koji je zadužen za pamćenje.
